Драги
ученици,
Као прво, надам се да сте ми сви здрави? Верујем се да у овим
тренуцима поступате изнад свега савесно! Тренутак у коме се сада налазите је,
нажалост, први и важан тест који ће показати колико сте одрасли.
Да ли треба да вас подсећам на правила којих треба да се
придржавате да би заштитили не само себе и своје здравље већ и друге? Уколико
је корисно да вас подсетим…
У току трајања наставе на даљину
комуницираћемо путем мејла, односно ваших одељењских старешина отварајући
различите теме које се тичу опште културе, учења, слободног времена,
напредовања у учењу и сл.
Данашња тема је : „Разговор о срећи, 20. март Међународни дан среће!“
Психолог Оливера Петровић је креатор методе васпитања „Разговор о
срећи“. У оваквим тренуцима је изузетно корисна јер имамо довољно времена да
будемо са породицом. Покушајте, предложите својим члановима породице…
Зашто је корисна:
- Сви чланови породице се боље упознају, упознају
како једни друге тако и сами себе..
- Млађи чланови породице кроз овај метод схватају
да је “Сасвим у реду понекад направити грешку”.
- Између свих чланова породице се развија узајамно
поверење , отвореност, смисао за хумор и то ћете видети када се будете заједно
смејали и радовали размени ваших искустава.
Уколико будете “Разговор о срећи” уврстили у начин живота сигурна
сам да ћете осетити један нови облика породичног благостања и олакшања, а са
осећајем благостања и олакшања смањујете стрес којим сте изложени, и јачате
свој имунитет.
Како се игра „Разговор
о срећи“:
За примену овог метода
вам треба само два сата заједничког
времена недељно и онолики број
јабука ( може и омиљено јело/слаткиш породице) колико има чланова породице.
Потребно је да да се
једном недељно окупе сви чланови породице , мама, тата, деца, а могу да
учествују и баке и даке, и тетка и ујак, дакле сви људи који чине једну
породицу заједно. Јако је важно да сви будете заједно. На малим папирићима
напишите имена свих учесника и ставите их у кутију . Сваке недеље када се
окупите око кутије по један члан породице извлачи имена из кутије једно по
једно . На пример ако мама извлачи папириће из кутије , то треба да ради
полако, прво извуче један папирић са именом и чије име извуче он говори први.
На пример ако извуче папир са именом тате он почиње игру, оно шта треба да
исприча једну непријатну ситуацију коју је урадио, или погрешио и како је ту
ситуацију решио, а да после сваки члан породице исприча свој утисак шта мисли о
томе и изнесе своје мишљење како би он то решио. После тога треба да исприча
једну ситуацију коју је доживео као пријатну, може да исприча ако је урадио
нешто лепо, научио нешто ново, или помогао неком пријатељу а да после излагања
сви чланови породице изнесу своје утиске и мишљење како би они поступили у тој
ситуацији. Потом као што смо рекли мама извлачи други папирић са именом другог
члана породице, па трећег и тако редом док се не извуку сви папирићи из кутије.
Када сви чланови заврше
излагања, размене похвале, савете, подршку, предлоге и своја знања – то је
суштина а онда сви заједно поједу по
јабуку или неко друго воће/јело/слаткиш које воле. Намерно је ставила
као симбол омиљени слаткиш, воће, јело на крају играња јер кроз ову игру
развијамо блискост, поверење са свим члановима породице, постајемо свеснији
узајамне подршке коју у кругу породице размењује а оваква осећања и сазнања
утичу на чување нашег емотивног здравља.
20. март Међународни
дан среће
Предлог
да се Светски дан среће прославља сваког 20. марта је прихваћен једногласно –
све 193 земље чланице су гласале за и донеле резолуцију 66-281. Циљ је да се повећа свест о важности
потраге за срећом и добробити светског становништва, с обзиром да је потрага за
срећом основни људски циљ. Идеја о Светски дану среће дошла је од
УН-ових представника Краљевине Бутан. Тамо су, у подножју Хималаја,
која је својеврсна колевка многих квалитетних глобалних духовних покрета,
седамдесетих година прошлог века увели нову меру националног благостања која се
није мерила у материјалним богатствима, већ у осећају среће у народу, позната
као бруто национална срећа.
Славни музичар Farel Vilijams је дао свој допринос овом дивном
дану. На основу своје песме „Happy”, у сарадњи са Уједињеним нацијама, настао
је сајт „Happy party“ где људи из целог света постављају своју верзију среће. https://youtu.be/y6Sxv-sUYtM
Краљевина Бутан је земља без излаза на море, а налази се високо у Хималајима,
смештена између Кине и Индије. Бутанци своју земљу зову Druk Yul, што у преводу
значи “земља Громовитог” Змаја који је представљен и на бутанској застави. Неки
истраживачи Бутан сматрају као инспирацију за Шангри Ла, митску земљу срећних
људи која је смештена високо у Хималајима.
Занимљивости о Бутану:
Еколошка
држава
Бутан
је једина држава у свету која у уставу има клаузулу која обавезује да
пошумљеност у сваком тренутку износи најмање 70 посто укупне територије.
Тренутно су на 80 посто.
Нико
нема рођендан
Бутанци
не славе рођендане као ми, нити памте датум када су рођени. Онога тренутка када
откуца Нова година, сваки становник земље постаје годину дана старији.
Нема
семафора
Главни
град Бутана је Тимфу, градић од око 10 000 становника. То је једини главни град
на свијету уз Пјонг Јанг, који нема ниједан семафор, а саобраћај регулишу
полицајци који су стационирани у кућицама богато декорисаним у традиционалном
стилу.
Краљ
У
Тимбуу се налази и краљевски дворац у којем станује Краљ Бутана, пореклом из
породице Wангцхук. Садашњи краљ је Jigme Khesar Wangchuk, један од најмлађих
монарха на свету. Када је био млади принц, посетио је тајландског краља у
Бангкоку. Након сто се вратио кући, схватио је да је туристичка посећеност
Бутана скочила за 10000 посто, а посетитељке су биле махом младе Тајланђанке
заљубљене у принца.
Једини
који има презиме
Осим
што је краљ земље, уједно је и једина особа у Бутану која има презиме. Ово је
обрнуто од праксе у Јапану, гдје је царска породица једина која нема презиме.
Бруто
национална срећа
Као
сто је познато, све државе света мере свој напредак бруто националним дохотком,
а Бутан је увео концепт бруто националне среце. Бутанци себе сматрају најсрећнијим
народом на планети. У прилог овога говори чињеница да не постоје бескућници и
да је здравствено осигурање бесплатно.
Одећа
Сви
Бутанци су законом обавезани да носе традиционалну одецу из 14. Вијека. Западни
бутици у Бутану не постоје.
Манастири
Бутан
је познат по својим будистичким манастирима. Један од њих је и Тигрово
Гнијездо, који је послужио као инспирација за филм Брус Лија „У змајевом
гнијезду“
Нема
цигара
Ово
је и једина држава на свету где је продаја дувана забрањена.
Једна
од најмлађих популација на свету
Бутанци
су једна од најмлађих нација на свету. Готово једна трећина становништва млађа
је од 14 година, а просечна старост у земљи је нешто испод 23 године.
Традиција
се поштује
Традиција
је једна од ствари о којој се много води рачуна у овој земљи. Један од таквих
обичаја налаже да је обавезно одбити храну ако вам је понуде и рећи “месху
месху”, а затим покрити ваша уста рукама.
Не
дирајте ждралове
Свако
ко убије црновратог ждрала, који је угрожен и за Бутанце света птица, суочен је
са доживотном робијом. Заправо, ово ће се десити свакоме ко убије било коју
заштићену животињу.
За
оне који добро владају енглеским језиком вредно је погледати овај видео https://youtu.be/Au3QBbuyc2M
Мислим на вас, остајте ми стрпљиви,
позитивни и изнад свега здрави!
Ваш
педагог Драгана!