Како је дивно бити дете! Бивајући у њиховом друштву, ми наставници, свакодневно много учимо. У прилици смо да од њих чујемо различите идеје и решења. Иако понекад заслуже и понеки прекор, трудимо се да их разумемо и то припишемо њиховим младим годинама. Зато је данашњи дан био дан посвећен деци и разговору са њима.

Наставник српског језика и књижевности у нашој школи, МИЛИЦА БАШИЋ, низом активности обележила је Светски дан детета са ученицима старијих разреда, у два одвојена трермина. Са ученицима је најпре говорено о историјату овог дана. Након тога смо разговарали како о поезији, тако и о прози у вези са дечјом тематиком. Био је то повод да се подсетимо многих песника који су писали инспирисани децом. Било је ту стихова Драгана Лукића, Љубивоја Ршумовића, Моше Одаловића, Недељка Попадића, Десанке Максимовић, Драгомира Ђорђевића, Мике Антића, итд. Са друге стране, разговор нас је одвео и до многих дечјих писаца који су о детињству казивали и у прози. Причали смо и о Бранку Ћопићу, Браниславу Нушићу, Ференцу Молнару, Владимиру Пишталу, свима онима који су са љубављу оставили бројне записе о деци, њиховим несташлуцима, размишљањима, тегобама и храбростима.

Нисмо заборавили ни да прочитамо понеки стих о деци који би подстакао на промишљање о себи и о томе како би реаговали у најразличитијим ситуацијама.

За крај, иако нам епидемиолошка ситуација не дозвољава скидање маски, ипак се иза њих није дао сакрити осмех као оно најдрагоценије што краси свако дете.