,,Књигу пише светитељу Сава
У бијелу славну манастиру Хиландару,
насред Горе Свете,
Задужбини свога милог баба.
Своме роду књигу намјенио,
Своме роду и своме племену
И у књизи ријеч бесједио:
,,Поздрављам те, мој мој милосни роде,
И шаљем ти свете благослове:
Бог ти дао здравље и весеље
Мира, слоге и братске љубави,
јер од тога ништа љепше није
Ни часније нити корисније,
Тијем људство тече спасеније
Код милосног Бога истинога
А на зeмљи вјекови кољено
Докле тече сунца и мјесеца…“
Овога свечаног 27. дана првог месеца у години прослављамо успомену
на Растка Немањића, првог српског књижевника и писца, духовника,
градитеља, обновитеља манастира, првог архиепископа српске
православне цркве, утемељивача наше медицине и најмлађег сина
Стефана Немање и његове жене Ане. Овај датум обележава се као дан
његове смрти 1236. године када је уз све почасти сахрањен у
Трнову.Велика је заслуга Светог Саве за српски народ …
Отворио је многе путеве и просветлио их. Као први српски
законодавац превео је и уредио прву на српском језику збирку закона
(Крмчију). Тиме је допринео да српска држава постане праведна и
правна у време када се у осталој Европи није ни знало за овакве
прописе. У домену књижевности у његова дела спадају типици,
преводи, биографије, литургијска поезија, повеље и писмa. Са њим
почиње оригинална српска средњовековна књижевност. Кроз време,
народ тражећи утеху и излаз из невоља створио је култ Светог Саве па
није ни чудо да га налазимо у многим народним умотворинама,
легендама, народним песмама, приповеткама и веровањима.
У њима провејава Савино умилно лице и благ глас па зато иступа као
заштитник сиротиње, увек у служби добра. Свети Сава је проширио
видике па је од несумњиве важности и његов просветни рад. Стварао
је прве књиге на српском језику, а просветлио је народ и као први
прави народни учитељ и заштитник знања и школе. С тим у вези,
Савиндан је као школску славу озваничио Милош Обреновић 1823.
године, па се од тога дана и прослављава као школска слава. Зато је и
битно да га свакодневно спомињемо и проналазимо мудре поуке у
свему, немалом, у којем налазимо његово име. Примимо и чувајмо
његове савете да би нам чврста вера била једини путоказ. Нека нам на
уму буду и речи обраћања Јустина Поповића Светом Сави: ,,Велики
украсе међу светитељима, богомудри оче Саво […] Не остави децу
своју, него свагда буди са нама, као што си обећао, да те и ми по
дужности славимо, да те величамо, да прослављамо величину и силу
твоју…“ па ће нам он увек бити у помоћи.
